Свети Стефан Штиљановић ( ? - 1543. ) , последњи паштровски кнез , добротвор и српски светитељ.
Своје порекло води из приморја , из Паштровића. Сву своју земљу је оставио народу и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему је столовао у граду Моровићу. Народна традиција приказује га као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује бројна племенита дела , као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинанда. Од њега је добио имања у вировитичкој жупанији , као и град Валпово у ком је столовао. Сахрањен је у манастиру Шишатовац и уврштен у ред светитеља. Сваке године , 17. октобра се спомиње и слави његово име. Његове мошти свете се налазе у Саборној цркви у Београду.
Нека овај праведни и Христољубиви владар буде још једна ствар која ће Србима дићи свест о српским западним границама , као и о нераскидивој повезаности српства и Православља.
Своје порекло води из приморја , из Паштровића. Сву своју земљу је оставио народу и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему је столовао у граду Моровићу. Народна традиција приказује га као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује бројна племенита дела , као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинанда. Од њега је добио имања у вировитичкој жупанији , као и град Валпово у ком је столовао. Сахрањен је у манастиру Шишатовац и уврштен у ред светитеља. Сваке године , 17. октобра се спомиње и слави његово име. Његове мошти свете се налазе у Саборној цркви у Београду.
Нека овај праведни и Христољубиви владар буде још једна ствар која ће Србима дићи свест о српским западним границама , као и о нераскидивој повезаности српства и Православља.
