Светска економска а и свака друга ( морална , културолошка , социолошка...) криза није последица спонтаних случајности већ је осмишљена , инсталирана и диригована из једног те истог центра ( Јудео-масонска секта ) са циљем да сруши остатке државности народа и њихове владе доведе до банкрота а друштво у тотални колапс , народ у сиромаштво , појединца у стање интегралне инертности. Све то треба да доведе до глобалних социјалних немира који ће дакако бити контролисана и максимално манипулисани. Социјални немири ће довести до ратова који ће се водити парцијално ( много малих ратова који ће се контролисати ) а ратови ће довести до потпуног урушавања демократије ( која је била немоћна да реши иједан проблем и сама само пројекат истих архитеката само са одложеним дејством ) и до успостављања тоталне диктатуре анти-христа који ће очајним и сломљеним људима понудити лажни мир и благостање и привид сваког материјалног али и духовног добра. Обмањивач ће обманути многе како је и писано и само ће мали број истинских Православних Хришћана успети да опстане у тим најгорим данима искушења од постанка свијета. Ово се већ дешава и довољно је само погледати мало око себе...коначно одбројавање је почело , нико не зна колико ће трајати али нико коме је на срцу сопствено спасење не смије бити равнодушан и чекати да га воде догађаји посебно зато јер они неће бити спонтани него јасно контролисани.
СНП "Збор" нуди стратешки план како да створимо услове за преживљавање тражећи за сараднике све оне здраве организације , групе и појединце који не намеравају да се предају и који ће бити бескомпромисни Христови борци...Ово је рат који мора свако од нас добити јер нема алтернативу , не постоји алтернатива , спасењу !!! ОВО ЈЕ СВЕТИ РАТ...
Постоје основна три начина политичке борбе :
1. СИСТЕМСКА БОРБА ( партије - странке , синдикати , невладине организације , удружења грађана...сила и терор су искључени као методе )
2. АНТИ-СИСТЕМСКА тј. Револуционална борба ( устанци , пучеви , државни удари , револуције...подразумева се сила и терор као легитиман начин тј. метод )
3. ПАРАЛЕЛНИ СИСТЕМ ( ТРЕЋИ ПУТ ) или мимо-системска борба ( подразумева не сукобљавање са спољашњим тј. званичним системом на директан начин већ изградњу сопственог система вредности , сопствених институција на мезо и микро плану )
1. СИСТЕМСКА БОРБА
Званични демократски систем не само да није решио ни један проблем и није одговорио адекватно и ефикасно ни на један изазов , него је ( како је само и могао будући је био и јесте једино и само , утопија...) потпуно урушио сам себе , уводећи цело друштво у агонију и кризу којој нема краја. Једино што је демократија понудила су деценије френетичних и хистеричних понављања мантри о томе како "ОНА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ..." , правећи од себе , "идола" ( култ заснован на емотивним фантазијама о слободи , једнакости и братству ) а од конкурентних идеолошких концепција , "паклене планове" ( од појединаца тј. вођа тих алтернативних покрета , демократска пропаганда створила је илузију перверзних чудовишта , отелотворења самог сатане у њима и психолошке пројекције нацрњих страхова колективно несвесног или свесног , свеједно...).Демократија сама по себи преставља негацију власти ( зато је апсурд борити се за власт у том и таквом систему ) у држави и на "мала врата" уводи анархију ( контролисану ) у друштво. Држава постаје празна љуштура без садржаја и функционише ( привремено , повремено и селективно ) само као , спољашња манифестација демократске илузије.Корупција је нераскидиво везана са Демократијом јер и сама проистиче из ексклузивног тумачења "људских права" од стране позициониста. Раздирући "народно ткиво" политичким секташењем тј. странчарењем кроз перманентни грађански рат ( неконвенционални ) који се у демократском систему зове , изборна кампања ( борба за власт ).
Демократија чини друштво "шизофреним" јер одваја цркву од државе , "социјално" од "националног" , "десницу" од "левице" , "конзервативно" од "либералног" , "традиционално" од "модерног" , "индивидуално" од "колективног" , власт од народа , странке од гласача , националне и државне интересе од страначких...она ствара сукобе међу "удовима" једног јединственог народног организма !
Да би системска борба имала неког смисла , прво и основно је то да држава мора да реално постоји тј. да степен њене урушености демократијом није достигао у стање "политичке метастазе" а што нажалост није случај јер од краја другог светског рата и формирања надржавних институција ( уједињене нације , европска унија...) су само ретке државе опстале ( USA , Israel , United Kingdom China , Rusija...) релативно независне и самосталне а све остале су претворене у "центре за снабдевање" и локалну самоуправу глобалног Новог Светског Поретка. Република Србија је управо једна од тих многих "банана држава" одиста неозбиљна творевина са председником као губернатором ( који управља освојеном територијом у име освајача ) Дакле , наша реалност је много гора него што ми то и можемо да замислимо. Када би сада , овог тренутка "на власт" дошле најпатриотскије могуће снаге са најбољим и најстручнијим кадровима и са најбољим могућим програмима , оне не би могле суштински решити ниједан проблем и можда би нам било мало боље једно време ( док би трајао етузијазам владајуће елите ) али на дуже стазе све би се вратило на почетак и опет би "Курта морао да уступи своје место Мурти". А зашто би то извесно , тако било ? Јер суштински проблем није ни у појединцима ( само да он оде...) ни у странкама ( кад ми дођемо...) већ у самом демократском систему као таквом ! Демократија је "вирус" ( са одложеним дејством ) који се убацује у државу са основним циљем да је претвори у "центар за снабдевање" оних који су је и пројектовали и инсталирали. Она је осмишљена утопија у којој нема опције "да буде боље" и заснована је на догматскио-религиозним предубеђењима и емотивним доживљајима романтичних верника ( политичких ) а не на рационалним аргументима и објективном расуђивању о чињеницама које су доказиве експерименталним путем на основу природних законитости ( које је установио Господ ). Демократија ( као и Марксизам...) егзистира само на теоретском нивоу а своју практичну примену никад не доживљава јер се сваки покушај имплементације завршава урушавањем носиоца ( друштво , држава , економија...) Треба имати у виду још једну битну ствар а то је да су у демократији најгори они најбољи појединци јер својим личним квалитетом дају морални легитимитет самоме систему и привремено продужавају његов век трајања.
Други разлог ( а он је и најбитнији ) због чега "системска борба" нема смисла је тај што је наш народ у таквом духовном стању које слично оболелом од канцера у метастази. Наше друштво је "гангренозно" и толико "труло" да се не може попревити никаквим шминкерским тј. системским реформама које престављају само "лечење" последица а ни накоји начин не отклањају узроке болести. Као што се канцер не лечи аспиринима тако ни девијације нашег друштва није могуће исправити спољашњим интервенцијама ма како оне биле енергичне и интензивне. Наше друштво је у стању , интегралне инертности , анестезирано глобалном индустријом забаве са једне стране и дефетизмом који се импутира даноноћно путем медија с друге стране. Ми смо изгубили битку на макро плану и наша држава више не постоји ( постоји само имитација ). Наше институције више не постоје ( црква у рукама екуменистичке секте , војска у рукама NATO , САНУ у рукама Јудео-масонске секте , економија у рукама монополистичких мултинационалних компанија...) и наша елита више не постоји ( част изузетцима ) ...све је затровано и све је туђе и у рукама господара из сенке...Ми смо народ мртав духом , дубоко огрезао у огреховљеност сваку могућу ( краљеубиство 1903 , јерес екуменизма , 300.000 легалних абортуса и још толико илегалних , годишње...) , Бога смо оставили и одавно му леђа окренули а тада смо колективно отпали од сопственог разума ( што се види по невероватној потреби да се понашамо ирационално и крајње мазохистички ). Узмајући све то и још многе друге ствари у обзир , свака "системска борба" по мом дубоком убеђењу , била би потпуно бесмислена и контрапродуктивна. Она би била једино у функцији анестезирања сопственог народа и његовог обмањивања илузијом "да може бити боље..."
2. АНТИ-СИСТЕМСКА БОРБА ( РЕВОЛУЦИОНАРНА БОРБА )
Ова врста борбе има смисла по претпоставком да постоји било каква држава ( у конвенционалном тумачењу појма држава тј. "да је држава организована сила која не признаје никакав ауторитет изнад себе..." ) макар и не била Србска , Православна , нацинална...као и да постоји логистика неког центра моћи али пре свега да је друштво тј. народ у таквом духовном стању које није критично. Ова врста борбе је на неки начин застарела ( архаична ) и била је популарна с почетка и средином 20тог века када је и била адекватна и примењива. Данас више не постоји ниједан "ослободилачки" или "терористички" покрет ( група , организација...) који није контролисан и манипулисан од стране светских моћника и њихових тајних институција ( најбољи пример је тзв AL-QAIDA која је заправо ћелија CIA за специјалне намене...) У светлу тих чињеница ( али и многих других овде не изречених из практичних разлога ) ова врста борбе је још бесмисленија од , "СИСТЕМСКЕ БОРБЕ" и једино изазива репресивну реакцију министарстава силе , узалудне жртве и никакве ефекте...
3. ПАРАЛЕЛНИ СИСТЕМ ( ТРЕЋИ ПУТ ) , мимо-системска борба
Црква прва три века ( до Миланског едикта ) , темпларски ред и сличне организације у средњем веку , Јудео-масонске ложе , ККК у А мерици , Шиптари у СФРЈ , Катакомбна црква у СССР , Будисти у комунистичкој Кини , Мафија и друге сличне организације...Шта је заједничко свима овим друштвеним организмима који су међусобно ( многе од њих ) и дијаметрално различити у суштини , методама , форми и садржају...? Заједничко им је свима да су у одређеним историјским околностима примењивали , "ПАРАЛЕЛНИ СИСТЕМ" деловања. "СИСТЕМСКА БОРБА" а посебно "АНТИ-СИСТЕМСКА БОРБА" се заснивају на деструкцији тј. рушилачким активностима и само се разликују у методологији тј. начину имплементирања својих пројеката а "ПАРАЛЕЛНИ СИСТЕМ" је конструктиван тј. стваралачки и не руши ништа и никога ( Зашто би и рушили некога ко је смртно болестан и сам себе урушава веома успешно ? ) . Он само констатује реално стање , успоставља "дијагнозу" и закључује практично игноришући постојећи ( званични ) систем ( општећи са њим само колико је то неопходно).
Данас , СНП "Збор" је вероватно једина организација у Србији ( али и у цијелом Србском националном корпусу ) која се залаже за ову врсту деловања у друштву. Нисмо се бавили "измишљањем топле воде" него смо трагали за најефикаснијим начином борбе и пронашли смо га у , "паралелном систему" који de facto јесте , трећи пут ( пут којим се ређе иде ) и истинска алтернатива. Мислим да овај начин нуди решења и одговоре и потпуно је примењив , адекватан времену. Полазим од тога да ми немамо државу ( у правом смислу те речи ) и да ниједна институција није наша ( не ради за нашу ствар...). Полазим од тога да ми немамо елиту ( част изузетцима ) тј. да је она "затрована" и васпитана у интернационалном духу и школована у њиховим анти-хришћанским ( аморалним ) образовним центрима. Та елита је суштински непријатељ сопственог народа јер се окренула против свих назначења и корена , дакле против саме себе. Полазим од тога да је наше друштво у самој својој сржи труло и неузлечиво болесно као болесник којег одржавају у животу само путем "реанимације" ( кредита , "финансијских инекција"...) Ако све ово узмемо у обзир не можемо а да се не отмемо утиску , колико је нормално и једино нормално ( рационално ) и смислено да нашу борбу не подесимо усмеравајући је на начин који подразумева , "паралелни систем". На макро-плану више нема смисла инсистирати ( ту смо битку изгубили ) тако да нам преостаје на борбу водимо на мезо и микро-плану. Створићемо паралелне институције али прво морамо изнедрити нову елиту , уобличити је , образовати , обучити и усмерити. Користићемо се "демократским рупама" и анархијом кад год можемо , поштоваћемо законе и бићемо легалисти не због тога што вјерујемо у њихову правичност и сврсисходност него због тога , што су они чињеница и што поседују механизме који могу да нас присиле на послушност , само у случају да нам доведу у питање исповедање вере ( био-чип имплантати...) одбићемо по цену губитка живота. Легализам има смисла и због тога што нам суштински овај систем не може наудити ( све док постоји било каква илузија демократије као слободе удруживања ) нити нас могу забранити ( не може се забранити да људи комуницирају и удружују се ради заједничког интереса ) када степен репресије достигне тај ниво а то значи и кад демократија буде демонтирана ( као и пређашњи пројекти са ограниченим дејством и експерименти Јудео-масонске секте ) и замењена отвореном и апсолутном диктатуром анти-христа , тада ћемо већ имати изграђене канале за повлачење на "резервне положаје" ( на планине и у катакомбе са истинском црквом која је већ у паралелном систему ).
"Зборашки" паралелни систем је офанзиван јер напада проблем у сржи и решава га темељито , енергично и систематично. Он такође треба да буде вишеслојан и свеобухватан тј. да третира сваки део друштвеног активизма од исповедања вере ( духовног назначења ) , здраве идеолошке органистичке доктрине и природних закона ( који су уткани у њега ) па до културолошких и социолошких а посебно економских пројеката. Понудићемо привредни клуб тј. органску задругу као модел економског удруживања са дефинисаним принципима. Тако би требали да одговоримо на економске изазове које итекако интересују сваког појединца а посебно предузетника ( малог привредника ) који је данас најугроженија "врста". Ти људи данас просто балансирају између државе ( чекића ) и тајкуна ( наковња ) послујући под сталним притиском и у језивим условима , не знајући ни сами како и колико ће дуго још моћи да опстану. Они знају да су њихове једине шансе да се независно удруже ради заједничког интереса и потребно им је понудити здраву идеју тј. пројекат који је потпуно примењив и који ће извесно бити , ефикасан.
Понудићемо , паралелно образовање кроз НАОС ( Национални Алтернативни Образовни Систем ) где ће наша омладина ( а и други ) моћи да се образује на домаћинским-патријахалним принципима а имамо већ овог тренутка потенцијане предаваче са завидним референцама , људе остварене и доказане у својим браншама. НАОС би требао да ради на принципу , дописне школе која ће бити постављена на нашем званичном порталу.
Понудићемо алтернативу на свим нивоима и наше пројекте свима који желе да их имплементирају без икакве надокнаде и личног интереса а то важи и за све оне организације , групе и појединце који се желе користити нашим идеолошким и свим другим , решењима ( потпуно или парцијално , измењено или дорађено ) јер ми једноставно нисмо никоме конкуренција и никога не угрожавамо ни по ком питању.
Делујући на овај начин , изграђујући сопствени систем , ми немамо никакву амбицију да освајамо власт ( "ни над једном кантом за смеће..." ) у званичном систему али итекако смо амбициозни у погледу утицаја у том систему ( на мезо и микро плану ) наравно , само у контексту остваривања жељених интереса. Са званичним системом треба општити само колико се мора , ( платити порезе...по Хришћанском принципу , Богу Божији - Цару Царево ) а где год је могуће треба га игнорисати ( што мање се мешати са болесним деловима друштва ) и користити се паралелним системом. Ми нажалост не можемо да спасавамо цело друштво тј. народ нити требамо да се бавимо "исправљањем кривих Дрина" , просто свако има своју слободну вољу и морамо да прихватимо да велика већина нашег народа више није борбено способна. Људи су се предали и немају намеру да се боре , жртвују или верују. То је страшна истина која се мора прихватити ако нам је за утеху није у питању само наш народ , тако је стање свуда и мање-више у сваком народу. Ми кроз , "паралелни систем" треба да привлачимо појединце или у бољем случају заједнице које су у довољној мериздраве и борбено способне , да их организујемо и створимо услове да преживе у слободним огњиштима ( "оазама" ).
ЗАКЉУЧАК
Знам да ће се многима учинити ова прича као бајка. Вероватно ће многи бити и збуњени а неки ће у недостатку расуђивања и да је исмејавају. То је нормално јер свака идеја која је ишла испред свога времена , имала је судбину да буде несхваћена , одбачена , игнорисана или исмејана али никад није била аргументима побијена нити побјеђена доказима ( будући се никако нису могли пронаћи ). Како год , СНП "Збор" се никад ние ни обраћао многима , нити је од медио-критета тражио да га разумеју или подрже. Да ли ћемо успети и колико искључиво ће зависити од тога колико ће они здрави делови народа имати вјере , воље и способности да прихвате ( јер ће схватити сигурно ) и истрају у тој борби. Као у доба Ноја , свијет беше искварен и друштво беше потпуно труло , опијено грехом и безбрижно у сопственом лудилу. Ноје и његова породица беху здрави елементи у то и таквом друштву и шта је Ноје урадио ? Да ли је мењао систем ? Да ли је покушао кроз систем да се бори и створи услове за себе и своју породицу ? Да ли можда , дизао устанке и револуције са истомишљеницима да би на тај начин побољшао своју ситуацију ?
НЕ , НЕ и НЕ...Ништа од тога , он је стрпљиво правио своју барку иако површно гледано ништа није упућивало да је та барка смислена те је у очима света несхваћен и исмејан , изгледао као јадна будала. А кад дође време , барка беше једино спасење ( без алтернативе ) и захваљујући томе , ми данас постојимо. Одакле Ноју идеја за барку ? Па имао је расуђивање иако несумљиво и сасвим извесно није био најобразованији и најинтелигентнији човек али одакле му , расуђивање ? Добио је од Бога јер беше чистог срца и имађаше страха Божијега , тога ради Бог изабра Ноја и откри му тајну. "Паралелни систем" је Нојева барка последњих времена гледано у ширем контексту , гледано уско то је , црква али цркву чине верници а "паралелни систем" је начин да људи преживе тј. створе услове за то. Ако не успемо да се организујемо и направимо нашу барку , свако од нас ће морати сам да плива а то баш неће бити срећна опција.
МАРАН АТА - ХРИСТОС ДОЛАЗИ , АМИН ГОСПОДЕ , ДОЂИ
