ПОЗИВАМО ВАС НА МАРШ СЕЋАЊА

У Београду ће се у четвртак одржати Марш сећања поводом 17 година од НАТО агресије на наш народ.

Позивамо све родољубе и сународнике на скуп сећања због злочина који не сме да се заборави.

Подсетимо се тужног дана када је почело злочиначко бомбардовање у којем је наш народ био мета. Од стране истих оних зликоваца који су окупирали Косово и Метохију, 1999. године на дан 24.март, почео је незапамћен напад на једну малу земљу.

Покажимо да Срби не заборављају своје мртве.

У рату који се водио због Косова и Метохије погинули су многи. Бомбардовање наше земље од НАТО пакта био је завршница тог рата.

Број убијених цивила никад није прецизно утврђен због издајничке власти и окупације.

2500 убијених, 79 убијене деце, 12.500 рањених, 5000 инвалида, материјална штета од 100 милијарди долара…

Као последица бомбардовања осиромашеним уранијум Србија је данас прва у Европи по оболелим од рака, процене су да је бар 30.000 умрло од последица НАТО бомби.

И ако је Србија окупирана и под вазалном влашћу, нама нико не може забранити да се сећамо својих жртава.

Зато се придружите мирном скупу под називом „Марш сећања“, због свих невиних жртви, пре свих деце.

Нисмо заборавили – нећемо опростити.

У четвртак 24.марта у Београду мирно ћемо се окупити и прошетати. Почетак скупа је на платоу испред Цркве Светог Марка у 19:30.

СРПСКА ОМЛАДИНО БУДИ ТАМО!

(правила понашања на скупу)

Од свих патриота који ће присуствовати овом скупу тражи се неколико ствари којих морају да се придржавају:

-Присутни не треба да носе на скупу никакве идеолошке, страначке или навијачке ознаке. Наши непријатељи кад нас убијају за њих смо само Срби. Понашајмо се и ми тако, макар на овај трагични дан, будимо Срби.

-На скупу се носе искључиво српске тробојке на штапу. За нас је наша тробојка светиња према којој се морамо тако и опходити.

-Нико од присутних не треба да прави непотребну буку, или да се недолично понаша. Ово је миран скуп немог бола, али и скуп српског поноса и српске непокорености.
У току трајања скупа пратите инструкције организатора и редара-активиста.

-Због злонамерне пропаганде антисрпских медија, пре, за време и после скупа не комуницирати са новинарима. Ако немају макар мало поштовања према погинулима од пре 17 година треба их игнорисати јер пропагандисти оних који су нас бомбардовали, ништа боље и не заслужују.
Новинарима ће се обратити само представници организатора.

-И најважније, провокатори и они који би да праве испаде, нису добродошли!

НСФ

Преминуо Павел Чернев

Павел Чернев, бугарски политичар и адвокат као и један од народних посланика бугарског парламента који се успротивио независности Косова и Метохије, преминуо је данас у 47. години живота. Узрок смрти је срчани застој. Био је на челу партије "Свобода" и више пута кандидат за председника Бугарске. Његови ставови били су проруски и усмерени против чланства у Европској Унији. Тражио је референдум о иступању Бугарске из Европске Уније.
Међу Србима остаће упамћен по јавном цепању заставе тзв. државе Косово.
Павел Чернев, почивај у миру!

Поворка сећања на жртве погрома 17. марта 2004. године на Косову и Метохији

Придружили смо се поворци сећања на жртве погрома 17. марта 2004. године на Косову и Метохији који је организовала Родољубива омладина. Подсећамо, тада се десио највећи погром над Србима од 1999. године када је више хиљада људи било принуђено да напусти своја огњишта услед напада шиптарских терориста. Око 35 православних манастира је оскрнављено или уништено, а око 930 српских домова уништено. Већина криваца за овај злочин НИЈЕ ОДГОВАРАЛО! У медијима се ова годишњица скоро па и није појавила, ЕУнијатској власти је била важнија посета принца Чарлса.

Међу заставама Србије, Русије, Грчке појавила се и застава коју су нам послали наши саборци из Италије - застава Форца Нуове (Forza Nuova). Реч је о националистичкој, антиглобалистичкој и просрпској партији из Италије.
Драго нам је да народи Европе који су раме уз раме са нама у борби против тамнице европских народа познатије као Европска Унија имају разумевања за битку која се води око Косова и Метохије и што нам у њој пружају подршку.
Косово је Србија, смрт НАТО пакту и УЧК! Живела Европа Нација!

Скуп поводом новог рочишта у процесу рехабилитације Милана Недића

Након окупљања испред храма Светог Саве у Београду кренули смо пешке уз пратњу полиције ка апелационом суду.  Националисти су стигли испред суда пре противничког табора и заузели своје место уз препознатљиве симболе на заставама. Убрзо су се појавили и противници рехабилитације, разне комунистичке организације као и ЛГБТ и Жене у црном, али овај пут су бројчано били инфериорни у односу на националисте што је радосна вест. Свест о Милану Недићу све више расте међу народом, а поготово омладином и свако следеће окупљање које за циљ има подршку лику и делу Милана Недића окупиће још више српских националиста трећег пута. Дешавања испред суда опет су одјекнула у медијима, а у рочишту је овога пута учествовала и монахиња Босиљка Кујунџић, која је спашена са својом породицом из логора Топовске шупе по налогу комесара за избеглице Недићеве владе Максимовића.
О следећем рочишту и скупу бићете благовремено обавештени, а до тад ширите истину о Милану Недићу и дижите свест заблуделој браћи.
СЛАВА И ХВАЛА МИЛАН НЕДИЋУ!

О бајној „српској” влади

Резултати садашње владе:
1. Рушење храста старог око 6 векова

2. Прилив илегалних имиграната који су правили инциденте по Београду и Србији и који ће тек учинити Србију небезбедном

3. Довођење Блера и Скота у Србију, понижавање Србије пред НАТО пактом.

4. Потапање манастира Светог Архангела Михаила из 13. века због изградње вештачке бране Ровни.

Осим тешких животних прилика које прате Србе у њиховој земљи сада су актуелни и напади на верска и национална осећања Срба. Није прошло ни пуних 16 година од бомбардовања СР Југославије од стране НАТО пакта у трајању од 78 дана, када је ова терористичка организација тестирала бомбе са осиромашеним уранијумом над српским народом, а званичници Србије се састају са представницима НАТО пакта и праве договоре око приступања Србије у пакт. Пред нама је још један школски пример стокхолмског синдрома. Осим тога, уз благослов српске владе потопљен је манастир Светог Архангела Михаила из 13. века који су изградили Немањићи.  
Патријарх СПЦ Иринеј је рекао да је добро што се угрожене светиње премештају на друго место како би се сачувале
„Тако је премештена и ова, тако су премештени и други манастири. Владика Лаврентије је о томе размишљао и он је одлучио и дао сагласност да храм буде потопљен, али под условом да буде изграђен на новом месту. И, колико ја знам, изграђена је нова Грачаница, али народ навикао на ту светињу, тешко се мири. Врло мучно и тешко је али дешавало се то и у прошлости, биће тога и у будућности, тако да је Црква ипак – имајући у виду потребу народа – дала сагласност да се то уради. ”  - рекао је поглавар СПЦ.
Може ли било која црква, па чак и највелелепнија на свету, носити већу вредност од манастира који је саградила благородна и света династија Немањића? Ако људи који подржавају потапање не гледају на то из угла верника, како не гледају из угла некога који поштују културно – историјску баштину? Ниједан медиј са националном фреквенцијом није нити једну реч о потапању објавио, док су ширили вест о шарању џамије у Нишу. Република Србија осим што није држава није ни наша! Она је сушта супротност ауторитативној и националној држави која је сан српског народа и крајњи циљ српске идеје. Националну и ауторитативну државу краси ред, рад, поштовање предака и борба за светлу будућност нације, док једну окупирану демократску колонију препознајемо по борби против идентитета тог народа, против његове културно – историјској баштини, као и по промовисању и популаризацији декадентних вредности модерног света, најчешће из САД и њиховог протектората Европске Уније.
Срби су се борили за манастир и ту борбу ће водити истрајно до краја!

СМРТ НАТО ПАКТУ! ЗАУСТАВИМО ПОТАПАЊЕ ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ!

НЕ У НАТО ПАКТ!

Интервју са Наслеђем

Преносимо Вам у целости наш интервју за „Србин.инфо“. Интервју је обавио Теша Тешановић.

1. Због чега сте се одлучили да организујете скуп подршке Милану Недићу?

Осим спасоносне улоге коју је имао по Србе за време Другог светског рата, Милан Недић је чист пример брижног политичара и председника владе који је интерес свог народа ставио испред својих личних. Да не бисмо поново причали о цифрама, укратко ћемо рећи: Милан Недић нас је својим делима задужио у огромној мери и дужност је свих Срба да му својом борбом једног дана осигурају споменик у Београду и улицу по његовом називу.

2. Да ли је Милан Недић био заиста издајник и сарадник окупатора?

За либерале, демократе и комунисте јесте. За њих је издајник јер се огњем и мачем борио против свега онога што је лоше по његов народ, а они у то свакако спадају. Те приче о сарадњи су препричане милион пута и сви искрени националисти знају шта је истина: Недић је жртвовао своју част ради добробити свога народа. Ту се поставља питање: Да ли би га сматрали издајником да је био сарадник Велике Британије? Не, што је чист доказ да се у Србији примењују двоструки аршини. Ти медиокритети који нападају његов лик и дело су веома ограничени и они из свих тих година колико је трајао рат виде само његово руковање са Адолфом Хитлером.

Нека они објасне фотографије на којима се Усташе и Партизани рукују. Нико не помиње да је он одбио да учествује у Мајском преврату, да је у Балканским ратовима добио низ медаља за храброст и да је у пробоју Солунског фронта командовао пешадијом Тимочке дивизије, да је опколио Загреб 1919. када су Хрвати спремали преврат и одвајање од Краљевине СХС. Не помиње његово чишћење Јужне Србије, данашње Северне Македоније, од качаца и тзв. Македонаца. Где су они били у тим временима? По затворима, јер су чинили све да сруше Краљевину Југославију коју су сматрали за „великосрпску хегемонију“.

3. Зашто сте против ријалити програма?

Ријалити програми осим што промовишу разне видове људске изопачености и одсуства морала такође су и јако ефикасно средство за замазивање очију народа. Да појасним, народу пуштањем ријалити програма на телевизији скрећу пажњу са све већих актуелних проблема који потресају Србију и може се слободно рећи да су ти програми омогућили властодршцима већи мир него било каква пропаганда коју користе њихове странке.

4. Да ли српски медији намерно трују народ са таквим садржајима?

Појаснили смо у претходном питању који је ефекат тих програма. Рецимо да ти програми имају двоструку улогу: Прву о скретању пажње са актуелних проблема смо навели, а друга је приближавање народа либералним вредностима Запада који су тамо устоличени већ деценијама. Ријалити програми су на неки начин и средство које би народ могло да припреми да толерише содомистичке параде у својој престоници или масовну имиграцију у њихову земљу.

5. Зашто сте против абортуса?

Абортус осим што је гнусан чин легалног чедоморства такође и значајно јача белу кугу која већ дуже време влада Србијом. Сви смо ми некада били у мајчиној утроби и да су се наши родитељи одлучили на абортус ми сада не би радили овај интервју. Фасцинантно је да сви који се залажу за абортус су рођени. Абортус је, може се рећи, још једна тековина либералног Запада коју желе да омасове и у Србији, дакле жене које затрудне гледају само свој лични интерес, а не интерес детета које је у њеној утроби и интерес нације која би постала богатија за још једно дете.

6. Какви су даљи планови организације Наслеђе?

У будућности ћемо радити на расветљавању истине из периода другог светског рата, јачању односа са нашим народом који живи у осталим српским земљама, као и у дијаспори. Планирамо организовање трибина и јавних скупова.

Позивамо све присталице лика и дела Милана Недића да нам се придруже 14. марта испред вишег суда у Тимочој 16. Ово ће бити скуп подршке породици Недић, а не окупљање “патриотских“ ортанизација које би држале политичке говоре ради скупљања политичких поена пред изборе.

Теша Тешановић

Интервју на сајту Србин.инфо можете прочитати кликом овде

Митинзи подршке српском Косову и Метохији у Чешкој и Пољској

Први митинг који је одржан био је 12. фебруара у Познању где су се националисти и навијачи Леха окупили у бројности од неколико стотина. Док у Србији влада потпуна апатија према раздирању земље и понижавањем пред НАТО пактом, наша браћа удаљена преко 1000 километара од Београда организују митинге подршке нашем народу на окупираној земљи.

Јуче, на годишњицу независности тзв. државе Косово, одржани су митинзи подршке у престоници Чешке Републике - Прагу, као и у једном од највелелепнијих градова Пољске - Кракову.

Слике из Прага:

Слике из Кракова:

Хвала пуно пољској и чекшој браћи на подршки!
Шлеска је Пољска, Космет је Србија!
Словенско братство!

Подршка ратним ветеранима, инвалидима и породицама страдалих војника

image #1

У Србији не само да се укинуо војни рок, не само да нам је војска, скоро тотално уништена, већ се официри и ратни ветерани, они који су остали инвалиди након борбе за свој народ и земљу, у Србији третирају као последњи друштвени паразити. Да није било храбрих људи попут српских војника, полицајаца и официра током НАТО агресије, да Србину у крви није војничка дисциплина, данас би у Србији било још горе стање, обзиром да и од најгорег постоји горе. Дужни смо да људима који су бранили нашу отаџбину и њиховим породицама, обезбедимо, у најмању руку пристојан живот! Ми, као српски народ им дугујемо то обзиром да су крварили за нас и за наше породице, то је наша дужност и морална обавеза. Пред нама су потресне сцене бедних живота ратних ветерана и инвалида за које нема помоћи од власти. Од власти која шаље новац у Сребреницу, финансира наказне параде содомиста и која из дана у дан прави све већи спољашњи дуг Републике Србије који прети да пређе границе нормале. Докле ће трајати то понижење, докле ће српски великани и они који су се жртвовали за свој народ, за нас и нашу Србију живети бедно, докле ће националне мањине бити грађани првог реда, докле ће се Република Србија односити према свом народу као маћеха? Моралне и друштвене норме у Србији више не постоје, доказ за то је чињеница да сви ужаси модерног света као што су учесници ријалити емисија, модерних певачи исл. уживају енорман углед и поштовање, чак и обожавање, док су ратни ветерани заборављени и остављени на цедилу. Српски војник је од вајкада бранио своје и за то није жалио живот и земља којом ходамо натопљена је њиховом мученичком крвљу. Неке од њих није стигла смрт, али их је стигло нешто још горе - заборав! Систем вредности у ком је Бог замењен потрошачком корпом не хаје за судбину чувара части своје земље и робове истог не потресају језиве слике ратних ветерана који живе на самој граници сиромаштва и који моле свој народ који су бранили за помоћ. Хуманост је постала космополитска ствар. Грађани интернационале хумани су према свим народима, осим према своме. Група ратних ветерана одлучила је да искаже своје незадовољство према условима који су препуштени. Скуп је заказан за 15.2. у 11 часова испред зграде Владе Србије. Позивамо све родољубе и саосећајне људе да се придруже браћи у невољи и подрже их.

Скуп испред Апелационог суда поводом процеса рехабилитације ђенерала Милана Недића

Након онемогућеног спонтаног окупљања испред храма Светог Саве од стране полиције, националисти су раштракано у групама од по неколико људи стигли испред Апелационог суда. Окупили смо се са препознатљивим обележјима у бројности од неколико десетина, а наспрам нас стајали су припадници разних неокомунистичких организација којима су се касније придружиле Жене у црном. Противници рехабилитације осим са барјацима СФРЈ и СССР махали су заставом шпанских анархиста и републиканаца из доба Шпанског грађанског рата. Мало је познато да су војници који су носили те заставе откопавали гробове часних сестара старих више векова и остављали на улицама. Уз свој смешни репертоар песама, неокомунисти и аутошовинисти су вербално напали националисте, на шта им ови нису остали дужни. Уз јаке полицијске снаге, скупу је присуствовао и велики број новинара. Следеће рочиште у процесу рехабилитације заказано је за 14. март.


СМРТ КОМУНИ! СЛАВА ЂЕНЕРАЛУ НЕДИЋУ!

ПОМЕН МИЛАНУ НЕДИЋУ ПОВОМ 70 ГОДИНА ОД ТРАГИЧНЕ ПОГИБИЈЕ

Данас, 70 година након страдања армијског ђенерала Милана Недића, на месту злочина, углу Симине и Кнегиње Љубице, одржан је помен у виду молитвене службе и неколико говора о лику и делу Милана Недића. На месту одакле је бачен, некадашњем представништву ОЗНЕ, постављена је табла са ликом Милана Недића, а испод и венац. Скупу је присуствовало неколико десетина људи. У понедељак, 8. фебруара у 9 часова је скуп испред храма Светог Саве, након чега ће бити  одржан митинг подршке рехабилитацији Милана Недића испред апелационог суда у Тимочкој улици. Позивамо вас да својим присуством увеличате тај догађај.

Слава Милану Недићу, живела Краљевина Србија!

У прилог Божићу и стогодишњици Мојковачке битке

После силних ратова, сужањстава, беда, безнадежних општенародних несрећа Српство је дочекало још један најрадоснији празник међу нама православнима. Дочекали смо још један рођендан нашег Спаситеља, цара са круном од трња, без кога би сва наша вековна борба за слободу и част изгубила смисао. Барјаци са Христовим ликом вијорили су се уз барјаке са огњилима и осталим светим симболима нашег јуначког народа у одлучујућим биткама које су наши преци извојевали. Срби су, још од примања једине истинске вере на свету, гинули за част како и своје отаџбине, тако и за свети крст, на коме је Спаситељ претрпео страшне муке ради нас.  Српски народ је изнедрио велики број светитеља и страдалника за веру Христову.
Српски народ једини није послао свог патријарха на унијатски сабор у Фиренци 1439. и тиме осветлао образ. Главни носилац идеје о слози Срба био је управо наш просветитељ Свети Сава.
Због тога је присуство вере у нашој борби пресудно. Данашњи дан такође је и у знаку јунака са Мојковца, који су пре тачно 100 година спасили српску војску од пропасти својим јуначким отпором аустроугарској војсци која је хтела да пресече повлачење српске војске преко Албаније, као и жртава потуричког геноцида у Кравици 1993.
Браћи у Српству и Христу честитамо Божић и желимо свако добро од Бога!
МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!




- Битка на Мојковцу

Аустроугарска војска схватила је да би пресецањем повлачења српске војске истовремено разорила ту војску и заузела Црну Гору. Са око 20. 000 војника и 70 топова силна аустроугарска војска сукобила се са око 6. 500 војника Краљевине Црне Горе које су предводили сердар Јанко Вукотић и Крсто Зрнов Поповић. И ако у веома тешком стању, спремно су дочекали далеко  јачег и бројнијег непријатеља. На удару 6. аустроугарског краљевског пука, на Развршју и Бојиној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Уз јурише и противјурише положаји су наизменично прелазили са једне на другу страну, али је Доњоморачки батаљон успео да задржи положај до 2 сата у подне. Након тога, под снажним ударом топова и јуришима, аустроугарска војска успева да придобије Бојину Њиву, али остали делови Колашинске бригаде, посебно они са Развршја које је било стратегијска тачка за продор ка Мојковцу, су чврсто задржали непријатеља. Напад на развршје директно је водио генерал Рајнер. Борбе су биле са пуно губитака на обе стране, а поред Бојине Њиве Аустроугари успевају да заузми још један положај - Улошевину. Освајањем Бојине њиве и Улошевине Аустроугари су угрозили кључну одбрану „Мојковачких врата“. По процени сердара Вукотића, сљедећи дан био је кључан, зато он напушта штаб у Колашину и одлази директно на положаје код Мојковца, где се сусреће са бригадиром Петром Мартиновићем и члановима дивизијског штаба. Ту је донета одлука да се изврши контра напад на предане положаје. Према плану, у зору, на Божић 7. јануара, Ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, премешта се из села Раките у Гилоноге, западне положаје одакле полази у густу шуму где се среће са Аустроугарима који су такође кренули у напад. У снегом завејаним горама почиње борба, уз грмљавину топова и звукове бајонета. Са њихове десне стране налази се Колашински батаљон, и кад се борба распламсала, нашли су се једни поред других. Ускочки батаљон је храбро издржао нападе, омогућавајући Колашинској бригади напад на Бојину њиву. Пет батаљона и две чете извиђача Колашинске бригаде и Први и Трећи регрутски батаљон из Дробњачко-ускочке бригаде крећу у силовити напад. У борбу се касније укључује и главнина Дробњачког батаљона. Јуриш и противјуриш се ређају скоро без престанка. Главни напад према Бојној њиви изводи Ровачки батаљон (командант Милинко Влаховић), који успева после толико јуриша и напада, да у снажном противјуришу заузме косину која се са Развршја спушта ка Бојиној њиви. Међутим, око 3 сата после подне, Аустроугари уводе своје задње резерве и тако пред надмоћнијим непријатељем, Ровчани су били приморани да се повуку мало уназад. Остали положаји Колашинске бригаде су задржани. Десно од Ровачког батаљона борили су се Први и Трећи регрутски батаљони, састављени од младића од 18-21 године. Како су сви били млади, јаки и поприлично увежбани од обучених официра, њима су давани специјални задаци, па им је и поверено да поврате Бојину њиву која је била добро брањена са 3 реда бодљикаве жице и митраљезима у рововима. Први јуриш није успео. Они се враћају да предахну, али не задуго. Почињу и други силовити јуриш, овог пута не марећи за кишу метака које су Аустроугари слали на њих. Не бринући за жице и гранате које су бесомучно падале. И тај други јуриш није донео резултата, тако да је Бојина њива остала у рукама Аустроугара.

Сердар Јанко Вукотић, кад је увидео да Први и Трећи регрутски батаљони не могу освојити Бојину њиву, наређује да се једина резерва, Дробњачки батаљон, уведе у борбу и по сваку цену  заузме Бојина њива. Батаљон је у 11:30 отпочео напад и успео да заузме први ред ровова, али не и други, па су се вратили на полазне положаје. После кратког предаха и припреме, све три чете поравнавају се у једну линију, и после кратке паљбе сви заједно крећу у силовити јуриш. Непријатељ, изненађен, није се могао одупрети брзом продору Дробњака који су улетали у ровове и борбом изблиза, на нож и бајонет, заузимали један по један. Командант Дробњачког батаљона, Никола Ружић, који је био са резервом, чим је видио да се његови Дробњаци боре прса у прса, оставља команду првом официру и хита у прве борбене редове, где је и рањен. Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојину њиву у паници, чиме је операција успешно била завршена, освојена је Бојина њива. Након освајања Бојине њиве и Голе косе која се од Развршја спушта ка Бојној њиви, коју су заузели Ровчани, наступило је затишје које је потрајало све до 3 сата после подне.
Након затишја, генерал Рајнер који се не мири са губитком Бојине њиве, уводи своје задње  снаге из резерве, 205. бригаду, и после снажне топовске паљбе креће у напад на положаје Дробњака и Ровчана, али је први напад био жестоко одбијен, што је умало поколебало аустроугарске војнике. Видевши да би можда то довело и до слома његових снага, генерал Рајнер са исуканим мачем, стаје на чело своје последње резерве и предводи напад. Али није успео да заузме Бојину њиву. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима. Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али не оном јачином као што су биле 6. и 7. јануара.

Главни значај Мојковачке битке је тај што је јуначком борбом Срба из Црне Горе омогућено повлачење српске војске. Ћерка сердара Јанка Вукотића, Василија Вукотић, изговорила је чувене речи: „Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса на Кајмакчалану.”
Нека овај подвиг јунака из Српске Спарте буде на уму свима који желе да распламсају мржњу између браће. Од доласка комуниста на власт, до данашњих дана, води се кампања десрбизације Црне Горе која је, нажалост, у великој мери успела, али није, нити ће икада успети потпуно. Кад на Божић сване зора, Србе брани Црна Гора!

„Кад у рову Божић славе
сердар Јанка мушке главе,
па се с пушком причешћују,
неће ником да робују

Нико кући не утече,
а бијаше Бадње вече,
стоји пушка до бадњака,
мојковачкијех јунака! ”




- Злочин у Кравици 1993.

-          49 година након усташког масакра над Србима у Кравици 1944. , на најсветлији празник православни десио се још један злочин над српским становништвом у Кравици, овај пут од босанских потурица. Војска од 3. 000 војника Армије БиХ предвођена Насером Орићем напале су ово напаћено село које је бранила сеоска стража. Током напада снага Насера Орића у борби штитећи одступницу око 1000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи, док је неколико села спаљено до темеља. Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву после Божићне службе.
Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78, Ристо Поповић 73, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима војске БиХ учествовали у нападу. Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију. У марту 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након 70 дана поново заузела Кравицу. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве. Приликом масакра над Србима у Кравици, један од припадника јединице Насера Орића по имену Ризо, који је учествовао у масакру над Србима, је написао песму о томе, где се на најподмуклији начин вређају српске жртве. Иначе ова песма је веома популарна код сребреничких муслимана, па се може чути јавно на весељима и свадбама.
Између маја 1992. и јануара 1994, 192 српска села и засеока у ширем региону Сребренице су опљачкана и спаљена, убијено је 1300 сељана, а много више је побегло. Током 1994. и 1995, командант Сребренице Насер Орић је позивао стране репортере у свој стан да би им показивао видео-касете које су приказивале одсечене главе Срба, куће у пламену, и гомиле лешева. Западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици у време када се десио. Предводник армије БиХ сада је на слободи, док су наши ђенерали који су одбили да мирују пред страдањима сопственог народа по судницама и ћелијама ционистичких казамата. Нека Господ Бог прими у Царство своје страдалнике кравичке и нека њихово страдања нама буде опомена да никад не заборавимо и никад не опростимо злодела почињена над нашим народом.

Ваше дело настављамо ми!

На Бадњи дан 1935. у Љубљани основан је покрет који је оставио дубоки траг код следбеника српске Идеје.
Реч је о Југословенском покрету ЗБОР. Ова скраћеница значила је: Здружена борба организације рада, као и Завет Богу Отаџбини Роду. ЈНП Збор се залагао за скупштину сачињену од професија, а не од партија, дакле за задругарско – сталешко уређење. Врховна власт би наравно припала краљу. Заступао је корпоративизам, традиционализам, национализам, сељачки патернализам, монархизам, као и православну етику. Председник овог покрета био је бесмртни учитељ Димитрије Љотић, који је касније био духовни вођа Српског Добровољачког Корпуса и саветник у Влади Милана Недића. Осим Димитрија Љотића, значајнији људи у покрету били су Ратко Парежанин, Милорад Мојић, Велибор Јонић и Радмило Грђић.
Званични орган покрета био је лист „Отаџбинa“. Први број „Отаџбине“ појавио се 25. фебруара 1934. године. Око „Отаџбине“ су се окупили многи виђенији људи попут лекара Стевана Иванића, др Чедомира Марјановића, адвоката Милана Аћимовића и инжењера Андрија Љоља.
Химна покрета била је „Војска смене“, саборци су се ословљавали са „Друже“, а слоган покрета био је „Нови дух – нова снага!“ У Другом светском рату Збораши су били у редовима Српског Добровољачког Корпуса. Велики број их је страдао у кочевској голготи 1945. , али и поред тога, уз помоћ зборашке емиграције, идеја Збора је очувана и дан данас има своје следбенике.
На Велики Петак 10. априла 2015. године напустио нас је, и упокојио се у Господу Хрвоје Магазиновић, припадник Збора и политички затвореник. За собом је оставио ауторско дело „Кроз једно мучно стољеће“.
Сваким даном борба против заборава бива све јача, а сећање на јунаштво и страдања људи чији смо следбеници нам не да да поклекнемо!
Мртви нисте!

Ескалација антикултурних дејстава

Проналаском масовних медија може се рећи да су сваке од њих саме по себи имале две револуције у себи:  прва када су се појавиле и друга када су постале право оружје чији је фронт у потпуности ескалирао. На свим пољима свога фронта, медији су у огромној већини под руководством светских моћника и оружје као такво, веома се ефикасно користи за културолошку декаденцију и још ефикасније за масовно испирање мозгова. Обе ствари великим делом доприносе у даљем напредовању и развитку тог оружја, па тиме медији представљају једно антикултурно дејство које се користи на веома различите начине. Као најраспрострањенији и најприсутнији у свакодневном животу медији јесу: интернет, новине и телевизија. Радио је изгубио популарност, наручито у последњој децинији, док су три претходно набројана вида масовне информације нешто шта покреће, држи и води свет и свест. Када говоримо о томе у ужем смислу, интернет онда никако не припада ту, већ оно шта је носач ове сиве завесе ипред наших очију и невидљиви кавез у којем је наш морал и личност, а то су седма сила и телевизија пре свега. Проблем сиве завесе испред огромне већине људи без обзира на узраст јесте проблем одговора на питање нормалности многих ствари које нас свакодневно окружују. Под променом смисла нормалности уз помоћ наметнутог сивила масовних медија, а пре свега од стране телевизије, пали су и они високо образовани људи, а камо ли просечни људи или људи са села који нису у могућности да буду присутни свакодневно у урбаним градовима где се све брзо одвија и стално намеће нешто ново у свим сегментима живота. Често код неких који мало и успеју да погледају иза те завесе, одмах сматрају да је проблем у томе да је сама телевизија пала сувише ниско, па с тога емитује већину програма чији је садржај антинационални, или са ниским моралом, или свакоднедвне лажи политичке сцене итд. Ако је тако, ако је то прави одговор, одакле онда они милионски прегледи баш у тим сегментима код статистика које су углавном на крају вечерњих вести ? Обично је одговор на те статистике да је то лаж ? Нека су онда можда и упола тачне те статистике, али оне су и онда поново веома забрињавајуће. После тзв. „хипи - револуције” у САД седамдесетих година прошлог века, у чијем времену се отвара још један од поклона из Ада, долази до прилива веома различитих и на први поглед примамљивих тзв. „шоу - програма”, који су веома разноликог типа али су сви „забавног” карактера и служе за „породично праћење”. После кукавичјег јајета које нам је подметнуто тог петог октобра, те добро познате године када је дошла „слобода” са Запада, долази и културни геноцид кроз већ добро утрениране шоу програме за испирање мозгова, културолошког заслепљивања и осавремењавања нације. Данас добро можемо видети веома успешне пројекте које наше најмлађе већ од првих пар година живота, почињу да разобличавају од оног рајског у души од творца што је дато, нашега Бога, и да праве на нешто потпуно неприродно и крајње изопачено где нормалност и изопаченост замењују своја места. Од вести прожетих лажима, па преко блудних и срамотних шоу програма, до политичке сцене лутака на концима, и на крају до анти - националних серија и савремених културних програма, све сачињава један добро упаковани пакет који нам се свакодневно сервира као наркотик за наш завистан и испрани мозак, за преживљавање остатка дана када се кући вратимо са улица наше окупиране и осакаћене авнојевске Републике Србије. Чак када и дође до неког културно - уметничког или образовног програма у добром смислу, то бива пропраћено веома тихо; или је промовисање на нули или се то једноставно потисне на мање битне канале у неударним терминима. Мали број оних који су прогледали и схватају претходно наведене ствари, често у свакодневном животу не бивају схваћени када о овоме причају, или једноставно буду гледани као чудни и безсмислени људи. Како народ каже, „ножем можеш да исечеш комад хлеба да нахраниш брата, а можеш и да га закољеш ”, тако и телевизија у правим рукама може бити и те како нешто веома лепо и корисно за повратак свести и морално, као и културолошко уздизање. Врати нормално и изопачено на праве стране! Искључи телевизор, тиме скини једну од шипки на свом невидљивом кавезу у којем живиш, и укључи мозак да размислиш како скинути преостале и изаћи из тог кавеза! Буди део борбе родољубивих и националних идеја за препород Српства!