Данашње демонократе су наследници оних који су 20. октобра донеле „слободу” која је означила почетак уништавања моралног и честитог Србина у друштву. Но , пре тога осврнимо се на дешавања у Другом светском рату. У школама су нас учили да су злочине вршили само тзв. колаборационисти и Немци. Но да ли је тако?
Партизани , људи о којима су нас учили , пунили нам главе њиховим тзв. херојством , чинили су гнусне злочине , не само због наређења , него и из МРЖЊЕ. Наиме сви имућнији људи који нису хтели да се приклоне њиховој безбожничкој борби су наишли на удар „народних ослободиоца” . И не само они , него било ко ко им се успротивио. Почнимо од Пасјег гробља , за које мало људи зна.
Партизани , људи о којима су нас учили , пунили нам главе њиховим тзв. херојством , чинили су гнусне злочине , не само због наређења , него и из МРЖЊЕ. Наиме сви имућнији људи који нису хтели да се приклоне њиховој безбожничкој борби су наишли на удар „народних ослободиоца” . И не само они , него било ко ко им се успротивио. Почнимо од Пасјег гробља , за које мало људи зна.
На Бадњи дан 1942. године у колашинском лугу на десној обали Таре , над телима 240 унакажених грађана Партизани су разапели лешину пса на даскама у облику крста. Затим су написали „Ово је пасје гробље”. Као командант окупираног Колашина , мајор Јоксимовић је неколико месеци касније присуствовао ископавању жртава. Након тога изјавио је:
„Пред тим језивим призором немо стојимо сви , нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих , јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене , зуби повађени грубим клештима док су још били живи , лобање су им смрскане дрвеним маљевима , чије су ударце чули становници најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића. Све у свему , прави пакао на земљи , у који су дотерани и у коме су страдали Срби православне вере и национално опредељени. То су били људи из свих друштвених редова , од судије до обичног радника. Њихова је једина „грешка” што нису прихватили безбожнички комунизам.”
На основу Брозових наређења партизански преки судови слали су људе у смрт по кратком поступку и без права жалбе. „Ова пресуда је извршена и против исте нема мјеста жалбе” писао је Сава Ковачевић , председник преког војног суда никшићког партизанског одреда. Од 19 оптужених на овом процесу , осморо је осуђено на смрт , уз конфискацију имовине. Од ових осморо , петорица су били рођаци Саве Ковачевића. Народ застрашен пасјим гробљима , почео је да напушта партизане и прилази четницима.
Партизани су били приморани да беже у Босанску Крајину.
Партизани су били приморани да беже у Босанску Крајину.
Наставићемо са крупнијим злочинима , оне ситније оставићемо за другу прилику.
Најпознатији по злочинима Партизани били су злочини Космајског партизанског одреда. Само у општини Сопот побијено је 200 цивила. А сада , текст хроничара на основу сведочења Партизана који су се хвалили убијањима у Малој Иванчи код Сопота:
„Учитељице Кристина Стојановић из Крагујевца и Милица из Велике Иванче , сеоски кмет Станоје Јовановић , трговац Стеван Којић и четник Радомир Бабић. Око Светог Николе 1943. године Партизани космајског одреда Љубомир Ивковић Шуца , Божидарка Дамњановић Кика , Добривој Милићевић Вучко , учитељ из Дражња и други , спровели су жртве у кућу Богдана Ранковића , која се налази на крају Мале Иванче , поред гробља. После мучења , сви су стрељани на гробљу , а њихови гробови до данас нису обележени. Пре сахране тела учитељица била су изложена у сали сеоске општине. Кристинин муж Воја био је у немачком заробљеништву. Имали су две мале девојчице , о којима су се потом старали мештани. О њима данас нико ништа не зна.”
У Малом Лошињу 1943. су на зверски начин преклали неколико стотина четника и њихове породице.
У Херцеговини , у манастиру Дужи убијена су 3 стара руска калуђера , избегла 1917. након октобарске револуције. Натерани су да сами себи ископају раку , затим су зверски убијени хладним оружјем , а манастир је касније био опустошен.
Под непосредном командом Петра Драпшина и Саве Ковачевића , 27. фебруара Партизани под оптужбом да су учествовали у убиству из заседе Ђоке Путице стрељају 21 сељака. Након тога су одиграли коло око мртвих. О свим партизанским злочинима у Херцеговини можете пронаћи више у књизи др. Саве Скока „Крваво коло херцеговачко”.
Злочин у Кочевју
Крајем маја и почетком јуна 1945. преклано је 16. 000 српских антикомунистичких бораца и цивила , међу којима је било доста свештеника , који су се повачили према Аустрији. На самом Кочевском рогу убијено је 3. 000 припадника Српског Добровољачког Корпуса и Четника. Такође је убијено 1. 000 Белогардејаца и 8. 000 Четника Павла Ђуришића.
После рата
После рата комунисти су наставили са убијањем политичких неистомишљеника , а имали су и логоре за исте , као што су били Голи Оток и Мамула. Комунисти су на смрт пребили старца војводу Петра Бојовића. О многобројним зверствима можете сазнати више и у књизи „Црна књига”.
