Да су Срби један слободарски народ који је увек тежио за сопственом државом и својом одбраном по речима Ататурка, оца турске нације, бацио сенку на Спартанце је историјска чињеница. Али, за какву се то слободу борио српски народ?
Прва асоцијација на реч "слобода" код нажалост великог броја људи у Србији је демократија. Али да ли се демократске вредности поклапају са слободом за коју се српски народ борио? Демократија је настала у античкој Грчкој, у земљи чији су највећи умови Сократ, Аристотел и Платон били критичари овог политичког система. Више векова пре рођења Спаситеља су ови мислиоци без којих је и дан данас филозофија незамислива предвидели шта ће се десити државама у којима веће право има 10 идиота него 9 интелектуалаца. Издвојићемо Сократове речи:
„Демократија ће платити зато што ће покушати да одговара свима. Сиромашни ће хтети иметак богатих. А демократија ће им то дати.Млади ће хтети бити уважавани као стари, жене ће хтети бити као мушкарци, странци ће хтети права староседелаца. А демократија ће им то дати. Лопови и преваранти ће хтети важне државне функције. А демократија ће им то дати. А када лопови и преваранти коначно демократски преузму власт, јер криминалци и злочинци теже за моћи, настаће гора тиранија него у време било које монархије или олигархије.“
Сократ је живео у 5. и 4. веку п.н.е. Два и по миленијума након њега ми као народ пролазимо кроз све ужасе демократије које је он описао.Српски народ красила је патријархалност, традиционализам, патернализам и као такав је подређени увек поштовао надређеног и испуњавао његова наређења. Демократија је систем у коме свако пунолетан учествује у бирању власти. Под маском владавине народа она је тим истим народима ставила невидљиве окове. Свакако да народ мора учествовати у државној политици, али мора се знати за хијерахију. Само су у Аду сви једнаки. Да је Бог за једнакост свих људи не би створио онакву хијерархију од 9 чинова у Царству Небеском.Слободарски дух српског народа је тежња за органистичком државом коју не раздиру партијашки ратови, већ у којој сталежи бирају своје најбоље људе за своје представнике. Земље које су се успротивиле демократији касније су је осетиле на својој кожи. На овој листи налази се и Србија. Само што је српски народ демократију осетио на својој кожи „савезничким“ бомбардовањем на Васкрс 1944. , као и 1999. године када су 78 дана бомбе падале над главама српске младости којој је живот прекинут у најлепшим годинама. Ништа боље нису прошле ни остале државе као нпр, Либија која је остала без маестралног државника и прихватила златне окове демократије. Анти - глобалистички фронт, односно борба против западне демонократије води се у Сирији где председник Башар Ел Асад води љуту битку против Исламске Државе коју финансирају Израел, САД и Турска, као и у Новорусији где руски народ брани свој опстанак у некадашњем срцу Руске Империје.
Српски народ не жели демократске вредности!
Непуних месец дана након терористичког напада у Паризу када је јавност више из помодарства него из сажаљења жалила за жртвама извршен је напад на Србе у Гораждевцу, хвала Богу без жртава. Медији су брујали о цифри од око 150 француских жртава, заставе су биле на пола копља, знамените београдске грађевине биле у бојама француске заставе. Недуго после тога рафали су севали по српским кућама, трафикама, споменицима и аутомобилима, али овај случај наравно није добио никакву медијску пажњу.
Да ли је кампања примања тзв. државе Косово у УНЕСКО покренута да би шиптарски терористи могли слободно да руше споменике који су на тој територији били и пре њиховог доласка на Балкан? Док највиши званичници Републике Србије изјављују како Србија нема непријатеља српски народ је у све већој опасности. Јавност затвара очи пред терористичким нападом у Зворнику у априлу када је страдао српски полицајац Драган Ђурић, пред енормним бројем имиграната који је на територији Србије, пред анти - српским дивљањем у Прешеву које је на само три сата вожње од Београда, а сада и пред најсвежијим случајем. Колико је само људи жалило за паришким жртвама (њихово страдање је нама опомена), а колико их саосећа са петочланом породицом Петровића која је одбила да напусти своје огњиште и због тога је у константној опасности? Постоји ли данас истинска хуманост или је све чин помодарства? У мору питања поставља се и питање колико још напада треба да се деси да јавност у Србији схвати да је у опасности и да се пробуди из дубоког сна проузрокованог манипулацијама марионетских медија. Све здраворазумне Србе позивамо да буду уз свој народ када му је тешко, а не да затварају очи пред новим ударима на Српство.
СРБИН ЗА СРБИНА!
Француска националистичка партија Национални Фронт је на регионалним изборима освојила између 27,2 и 30,8 процената гласова и на врху је листе у најмање шест од 13 региона! За нас је ово одлична вест јер су Ле Пенова и њена партија једина струја која би могла да донесе преокрет у овој западноевропској земљи. Да подсетимо да Ле Пенова позива на уништавањеисламског фундаментализма који је пре мање од месец дана узео маха у Француској. Осим тога познати су њени проруски ставови, као и чињеница да је она покренула предлог резолуције о прекиду пута Србије ка Европској Унији јер не жели да Србија прође кроз оно што је прошла Француска. Честитамо победу Националном фронту и желимо им пуно успеха у даљој борби за Француску!
Протекли месец био је у знаку још једног у низу напада на Српство и Православље.
Почело је 20. новембра када је у Музеју Војводине у Новом Саду одржана изложба „Пропагандни плакат у Недићевој Србији“, као и промоција књиге „Идеологија варварства“ која је за циљ имала блаћење армијског ђенерала и спасиоца српског народа Милана Недића. Подвиг Милана Недића и његова жртва за биолошки опстанак српског народа изгледа да не смета само аутономашима, те се о поступку рехабилитације Милана Недића огласила и неомарксистичка организација „Партија Рада“ . У свом извештају Милану Недићу су лупили етикету фашисте и ратног злочинца, те сам чин рехабилитације окарактерисали као још један корак ка приближавању Србије глобалном „НАТО фашизму“. Наравно, није изостао ни удар на Српску Православну Цркву. Неомарксисти тврде како систем и Српска Православна Црква подстичу рехабилитације страдалих у Београдском процесу 1946.
Најсвежији случај десио се пре два дана у Народној скупштини. Посланици Лиге социјалдемократа Војводине су у тоалетима Народне скупштине оставили тоалет папире на којима је био знамен Отачаственог покрета Образ - а. Ово нечувено дело у коме су сепаратисти из ЛСВ - а одштампали на тоалет папир знамен на коме је Христов монограм је бедни покушај освете за гажење заставе ЛСВ - а испред самог седишта те странке у Новом Саду од стране националиста на маршу против сепаратизма 28. новембра. Још једно оличење храбрости Чанкове клике.
Које личности и вредности су на удару издајника?
На првом месту ту је Милан Недић, армијски ђенерал и председник Владе за време Другог светског рата у окупираној Србији. Он и његово дело увек ће ужасавати оне који желе зло овом народу јер је он у тешким временима по српски народ осигурао његов биолошки опстанак. Примио је одбеглу децу из Независне Државе Хрватске, помагао сиромашне, жртвовао своју част за добробит свог народа, увео родољубље у школе и отварао домове за незбринуту децу где су били учени спорту, вери и правим вредностима. На сав глас одјекују оптужбе о наводним злочинима, али нигде се не помињу злочини мађарске окупациона војске или нпр. Новосадска рација. Сметају им Српска Државна Стража, Српски Добровољци, Четници, али им не сметају Хортијевци.
Затим на удару је Православље и Српска Православна Црква. По њима су они један од извора шовинизма и „фашизма“, а као главни аргумент користе корумпираност појединих чланова свештенства. Ово није ни први, ни последњи пут да се блати Православље, али зато се нигде не примећују напади на католичку, исламску, еванђелистичку и јеврејску заједницу у Србији.
Новосадски Срби и дан данас памте срамне повике „Бандо црквена!“.
Подржавамо рехабилитацију свих жртава страдалих у Београдском процесу 1946.
Ко напада српске јунаке и Православље?
Ненад Чанак присуствовао је 2. децембра 2002. на манифестацији „Сријем Хрватској“ у дворани Ватрослава Лисинског у Загребу. Члан 307 Кривичног закона Републике Србије гласи: „Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од 3 до 15 година.“ Нажалост, није само Ненад Чанак и ЛСВ у антисрпском аутономашком фронту. Ту су и Војвођанска Партија, Слободна Војводина, АФАНС и многи други. Под маском борбе против режима у исто време су и миљеници истог. Ненад Чанак осим што се повиновао сваком режиму, такође је био учесник ријалити програма. Да ли би сте му дали свој глас да управља вама? Ономе који заговара неопходну денацификацију Србије за коју упорно говори да је клерикализована и „фашизована“. Све ове организације крше Кривични закон и повређују Устав Републике Србије, али никада нису биле забрањиване, нити прогањане.
Марш против сепаратизма
У Новом Саду је 28. новембра одржан скуп српских националиста против сепаратизма у Војводини. Медији су окупљене означили као екстремне десничара и неонацисте, припаднике бившег забрањеног Националног строја и забрањеног Образа. Скуп су пријавили „Образ“ и „Наши“ а њима се придружила група младих националиста који су се прво окупили код споменика Јаши Томићу да би са препознатљивом иконографијом домарширали Дунавском улицом на скуп који је почео код споменика Јовану Јовановићу Змају.
Ово је свакако имало свој дубоки смисао, јер је Дунавском улицом српска војска ушла у ослобођени Нови Сад 1918. Поред тога сепаратистима је показано да српски националисти могу да се уједине када је Српство у питању. Око 150 углавном млађих националиста прошетало је Змај Јовином улицом до споменика Милетићу а потом су продужили до седишта странке Лиге социјалдемократа Војводине. Наши активисти су подржали овај скуп и присуствовали истом са својим новосадским друговима.
Поручујемо Србима, поготово онима из Војводине да не затварају очи пред нападима сепаратизма и да устану против борбе која се води против српског народа. СРЕМ, БАНАТ И БАЧКА ТРИ СРЦА ЈУНАЧКА!
