На
Бадњи дан 1935. у Љубљани основан је покрет који је оставио дубоки траг код
следбеника српске Идеје.
Реч је о Југословенском покрету ЗБОР. Ова скраћеница значила је: Здружена борба организације рада, као и
Завет Богу Отаџбини Роду. ЈНП Збор се залагао за скупштину сачињену од
професија, а не од партија, дакле за задругарско – сталешко уређење. Врховна власт би наравно
припала краљу. Заступао је корпоративизам, традиционализам, национализам,
сељачки патернализам, монархизам, као и православну етику. Председник овог
покрета био је бесмртни учитељ Димитрије Љотић, који је касније био духовни
вођа Српског Добровољачког Корпуса и саветник у Влади Милана Недића. Осим
Димитрија Љотића, значајнији људи у покрету били су Ратко Парежанин, Милорад
Мојић, Велибор Јонић и Радмило Грђић.
Званични орган покрета био је лист „Отаџбинa“. Први
број „Отаџбине“ појавио се 25. фебруара 1934. године. Око „Отаџбине“ су се
окупили многи виђенији људи попут лекара Стевана Иванића, др Чедомира
Марјановића, адвоката Милана Аћимовића и инжењера Андрија Љоља.
Химна покрета
била је „Војска смене“, саборци су се ословљавали са „Друже“, а слоган покрета
био је „Нови дух – нова снага!“ У Другом
светском рату Збораши су били у редовима Српског Добровољачког Корпуса. Велики
број их је страдао у кочевској голготи 1945. , али и поред тога, уз помоћ
зборашке емиграције, идеја Збора је очувана и дан данас има своје следбенике.
На Велики Петак 10. априла 2015. године напустио нас је, и упокојио се у Господу
Хрвоје Магазиновић, припадник Збора и политички затвореник. За собом је оставио
ауторско дело „Кроз једно мучно стољеће“.
Сваким даном борба против заборава бива све јача, а сећање на јунаштво и
страдања људи чији смо следбеници нам не да да поклекнемо!
Мртви нисте!
Реч је о Југословенском покрету ЗБОР. Ова скраћеница значила је: Здружена борба организације рада, као и Завет Богу Отаџбини Роду. ЈНП Збор се залагао за скупштину сачињену од професија, а не од партија, дакле за задругарско – сталешко уређење. Врховна власт би наравно припала краљу. Заступао је корпоративизам, традиционализам, национализам, сељачки патернализам, монархизам, као и православну етику. Председник овог покрета био је бесмртни учитељ Димитрије Љотић, који је касније био духовни вођа Српског Добровољачког Корпуса и саветник у Влади Милана Недића. Осим Димитрија Љотића, значајнији људи у покрету били су Ратко Парежанин, Милорад Мојић, Велибор Јонић и Радмило Грђић.
Званични орган покрета био је лист „Отаџбинa“. Први број „Отаџбине“ појавио се 25. фебруара 1934. године. Око „Отаџбине“ су се окупили многи виђенији људи попут лекара Стевана Иванића, др Чедомира Марјановића, адвоката Милана Аћимовића и инжењера Андрија Љоља.
Химна покрета била је „Војска смене“, саборци су се ословљавали са „Друже“, а слоган покрета био је „Нови дух – нова снага!“ У Другом светском рату Збораши су били у редовима Српског Добровољачког Корпуса. Велики број их је страдао у кочевској голготи 1945. , али и поред тога, уз помоћ зборашке емиграције, идеја Збора је очувана и дан данас има своје следбенике.
На Велики Петак 10. априла 2015. године напустио нас је, и упокојио се у Господу Хрвоје Магазиновић, припадник Збора и политички затвореник. За собом је оставио ауторско дело „Кроз једно мучно стољеће“.
Сваким даном борба против заборава бива све јача, а сећање на јунаштво и страдања људи чији смо следбеници нам не да да поклекнемо!
Мртви нисте!
