Данас се навршава 71. годишњица тзв. „Ослобођења Београда” које представља ништа друго до прелазак из једне у другу окупацију, много тежу и дужу. После осмодневних борби трећи украјински фронт Црвене Армије и Прва армијска група НОВЈ донеле су на својим бајонетима нови дух безбожничког комунизма који је у великој мери затровао српско национално биће и оставио катастрофалне последице по српску нацију.
Шта је уследило?
ОЗНА, касније УДБА је означила 10. 000 људи као „државне непријатеље” (од тога 400 свештеника и монаха међу којима је и свештеномученик Недељко Стреличић) и исте мучки убила. Многи од њих су одједном „нестали” и никада више нису били виђени.
Док је за време немачке окупације председник Владе националног спаса Милан Недић осигурао биолошки опстанак Срба, збринуо српску нејач која је побегла из НДХ од усташког ножа, отварао домове за незбринуту децу уз најбоље васпитање, нова власт је почела са убијањем моралних вредности у овом напаћеном народу.
Искрени родољуби попут више пута одликованог армијског ђенерала Милана Недића којег је народ звао „Српска мајка” страдали су од руке „ослободилаца” у чију част се сваке године на данашњи дан организују прославе или војне параде у нашој престоници.
Свесни смо да је вишедеценијско испирање мозгова о тзв. херојству партизана и наводном издајству националних снага учинило своје, али ми који памтимо „Пасје гробље”, Сремски фронт, Кочевје и послератне удбашке злочине смо ту да се изборимо пером и мачем за свест и коначну истину о комунистичким злочинима. Други светски рат треба да буде опомена сваком Србину да буде свестан лицемерја англоамеричке демократије и подмуклости бољшевизма. Сваким даном су Јосип Броз, Моша Пијада и остали његови злочинци све ближи сметлишту историје, а последњи ексер у посмртни ковчег овог зла биће закуцан када Срби постану свесни ових злочина и почну да их памте, а самим тим ће и час нашег гордог победоносног уласка у Бели Град бити још ближи!
Нека је вечна слава и милост свим жртвама комунизма!
Свесни смо да је вишедеценијско испирање мозгова о тзв. херојству партизана и наводном издајству националних снага учинило своје, али ми који памтимо „Пасје гробље”, Сремски фронт, Кочевје и послератне удбашке злочине смо ту да се изборимо пером и мачем за свест и коначну истину о комунистичким злочинима. Други светски рат треба да буде опомена сваком Србину да буде свестан лицемерја англоамеричке демократије и подмуклости бољшевизма. Сваким даном су Јосип Броз, Моша Пијада и остали његови злочинци све ближи сметлишту историје, а последњи ексер у посмртни ковчег овог зла биће закуцан када Срби постану свесни ових злочина и почну да их памте, а самим тим ће и час нашег гордог победоносног уласка у Бели Град бити још ближи!
Нека је вечна слава и милост свим жртвама комунизма!
Право лице ослободилаца: фреска Исуса Христа на Белом двору |