Да би смо дали одговор на ово питање, најбоље је да прво почнемо од саме Спарте и битке код Термопилског кланца, да би потом направили паралелу са подвизима див - јунака из кршне српске земље Црне Горе.
Августа 480. п.н.е. персијска војска напала је у Термопилском кланцу далеко малобројнију грчку војску. Ксеркс I, персијски цар, рачунао је на то да ће освојити кланац и да ће му се самим тим створити могућност да контролише широке области све до Коринта, као и могућност напада на Атину. Међутим, грчки војници су пружали отпор три дана што је било довољно за евакуацију Атине и припрему јаче војске. Последњег дана битке, краљ Леонида распустио је све војнике осим Спартанаца и Теспијаца, и након великог броја персијских жртава кланац је заузет, уз помоћ издаје једног од Грка.
И дан данас, као пример јунаштва узима се Леонида и 300 војника Спарте који нису марили за бројност непријатеља, већ само за његов положај.
Црна Гора се као једна од српских земаља истакла својим јунаштвом. Бројни јунаци, незнани и знани, својим делом обасјали су ову земљу сјајем поноса и славе. Ипак, један догађај је прекретница не само црногорске, већ и целокупне српске историје. Ради се о бици у којој се брат жртвовао за брата. У питању је Мојковачка битка.
Највећа офанзива на Краљевину Србију покренута је на јесен 1915. када је из различитих праваца извршен напад од стране Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Српска војска била је принуђена на повлачење преко Албаније.
Највећа офанзива на Краљевину Србију покренута је на јесен 1915. када је из различитих праваца извршен напад од стране Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Српска војска била је принуђена на повлачење преко Албаније.
Непријатељске силе хтеле су да пресеку повлачење српске војске и тако онемогуће било какав каснији отпор. Судбоносну улогу у спречавању те намере одиграла је Санџачка војска Црне Горе. На два света дана у Срба - Бадњи дан и Божић, Црногорци су се сукобили са далеко бројнијом војском коју предводио генерал Рајнер. Након жестоких борба које су трајале још неколико дана након Божића Црногорци су остварили свој циљ - онемогућили су аустроугарску војску у пресецању повлачења српске војске. По проценама историчара аустроугарску војску чинило је 20. 000 војника, а црногорску 6. 500.
Јанко Вукотић и Крсто Поповић држали су одступницу и храбро стали на црту силном непријатељу помажући својој браћи у невољи. Ова битка представља чин братске љубави, јунаштва и чојства и потпуно оправдано може бити упоређена са битком код Термопилског кланца. После ове битке настала је чувена реченица: „Кад на Божић сване зора Српство брани Црна Гора”.
После слома националних снага и доласка комуниста на власт почело је са уништавањем Српства у Црној Гори у чему је главну улогу имао Моша Пијада. Данас ту улогу води анти - српски режим Мила Ђукановића чија је главна политика улазак Црне Горе у НАТО алијансу. Иако је становништво Црне Горе у великој мери огрезло у отпадништво и даље велики број људи са тих простора има свест о своме српском пореклу и истиче понос према својој српској националној припадности. Они су нада да ће Српска Спарта опет бити обасјана сјајом чојства и јунаштва и да ће врлине које су красиле јунаке са Вучјег Дола, Фундине и Мојковца опет красити Србе са те територије.
„МИ СМО ВУЧАД ВУЧЈЕГ ДОЛА!”
