Непуних месец дана након терористичког напада у Паризу када је јавност више из помодарства него из сажаљења жалила за жртвама извршен је напад на Србе у Гораждевцу, хвала Богу без жртава. Медији су брујали о цифри од око 150 француских жртава, заставе су биле на пола копља, знамените београдске грађевине биле у бојама француске заставе. Недуго после тога рафали су севали по српским кућама, трафикама, споменицима и аутомобилима, али овај случај наравно није добио никакву медијску пажњу.
Да ли је кампања примања тзв. државе Косово у УНЕСКО покренута да би шиптарски терористи могли слободно да руше споменике који су на тој територији били и пре њиховог доласка на Балкан? Док највиши званичници Републике Србије изјављују како Србија нема непријатеља српски народ је у све већој опасности. Јавност затвара очи пред терористичким нападом у Зворнику у априлу када је страдао српски полицајац Драган Ђурић, пред енормним бројем имиграната који је на територији Србије, пред анти - српским дивљањем у Прешеву које је на само три сата вожње од Београда, а сада и пред најсвежијим случајем. Колико је само људи жалило за паришким жртвама (њихово страдање је нама опомена), а колико их саосећа са петочланом породицом Петровића која је одбила да напусти своје огњиште и због тога је у константној опасности? Постоји ли данас истинска хуманост или је све чин помодарства? У мору питања поставља се и питање колико још напада треба да се деси да јавност у Србији схвати да је у опасности и да се пробуди из дубоког сна проузрокованог манипулацијама марионетских медија. Све здраворазумне Србе позивамо да буду уз свој народ када му је тешко, а не да затварају очи пред новим ударима на Српство.
СРБИН ЗА СРБИНА!
