15. новембра 1917. , под слоганом „Россия единая, великая и неделимая“ (Русија једна, велика и недељива) отпочела је побуна против терора нове совјетске власти у Русији. Часан део руског народа који није хтео да изда свог цара и Бога стао је под царски стег, обучен у бело и све до 1921. пружао отпор цареубицама и безбожницима. Бели нису ратовали са бољшевицима ради моћи или превласти, њихову борбу најбоље описује историчар М. Волков: „Идеологија Белих није представљала класичну идеологију неке политичке партије. Она је израз природне реакције људи против ненормалног: неприродне утопије, и лоших резултата приликом њеног спровођења“. Иако из битке нису изашли као победници, њихово јунаштво и даље живи у нашим срцима, што због силе против које су се борили, што због светиње коју су бранили.
Осим Антона Дењикина, истакнутији чланови Беле гарде били су Петар Николајевич Врангел, познатији као Црни барон чији је гроб у цркви Свете Тројице у Београду, као и Александар Васиљевич Колчак, адмирал руске морнарице и човек који је Србију сматрао најсветлијом страницом светске историје. Нека је слава и милост свим борцима страдалим у борби против бољшевика! За Бога, цара и родину!
